Moj biv­ši su­prug Alek­san­dar Sin­đe­lić go­di­na­ma ra­di za Ru­sa Val­te­ra, ko­ji po­sled­njih go­di­na ži­vi u Sr­bi­ji, a ko­me je za­bra­njen ula­zak u Ru­si­ju jer sa­ra­đu­je sa na­ci­stič­kim gru­pa­ma. Sin­đe­lić je jed­no vri­je­me ži­vio i ra­dio u Cr­noj Go­ri, a me­ni je pri­čao da je bio an­ga­žo­van u obez­bje­đe­nju Mi­la Đu­ka­no­vi­ća i da je po­ve­zan sa tim lju­di­ma. Oni su ga, ka­ko je tvr­dio, i spa­si­li za­tvo­ra, gdje je tre­ba­lo da ro­bi­ja zbog ne­kih pu­ša­ka iz ko­jih su ne­ki lju­di ubi­je­ni. Sa­ša je tvr­dio da u Cr­noj Go­ri mo­že da za­vr­ši šta god po­že­li, jer su lju­di s ko­ji­ma je ta­mo po­ve­zan ve­o­ma uti­caj­ni i moć­ni i ima­ju ve­ze sa vla­šću, tvr­di Ma­ri­na Po­po­vić, biv­ša su­pru­ga Alek­san­dra Sin­đe­li­ća ko­jeg je tu­ži­la­štvo ozna­či­lo kao jed­nog od or­ga­ni­za­to­ra te­ro­ri­stič­kih na­pa­da u Cr­noj Go­ri i na­pa­da na pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. Ona sa Sin­đe­li­ćem ima ma­lo­ljet­nu kćer­ku, a biv­šeg su­pru­ga opi­su­je kao čo­vje­ka ko­ji je za no­vac spre­man sve da ura­di.
Ma­ri­na Po­po­vić tvr­di i da ni­je zna­la či­me se njen su­prug ba­vi, ali da je pri­je dvi­je go­di­ne sve ot­kri­la ka­da je pro­na­šla do­ku­men­ta­ci­ju ko­ja ga po­ve­zu­je sa Val­te­rom i kri­mi­nal­nim rad­nja­ma. Od­lu­či­la je da sve jav­no is­pri­ča, ne da bi mu se sve­ti­la, već da jav­nost zna o ka­ka­vom čo­vje­ku se ra­di.
– Sa­ši­ne kri­mi­nal­ne ak­tiv­no­sti i ve­ze sa Ru­som Val­te­rom pri­ja­vi­la sam po­li­ci­ji u Be­o­gra­du 28.11.2014. go­di­ne. In­spek­to­ri­ma sam sve is­pri­ča­la, pre­do­či­la im do­ka­ze i o to­me po­sto­ji slu­žbe­na za­bi­lje­ška ko­ju po­sje­du­jem. Znam da je ta­da vo­đen ne­ki po­stu­pak pro­tiv Sin­đe­li­ća, ali sve to ni­kad ni­je do­bi­lo epi­log na su­du. Vje­ro­vat­no je već ta­da ra­dio za slu­žbu, pa je sve za­ta­ška­no – pri­ča Ma­ri­na Po­po­vić u is­po­vi­je­sti za „Dan”.
Ka­že da je njen biv­ši su­prug, po sop­stve­nom ka­zi­va­nju, ra­dio za lju­de iz Mi­lo­vog obez­bje­đe­nja i sa nji­ma bio u stal­nom kon­tak­tu.
– Če­sto su kod nas ku­ći do­la­zi­li ra­zni ti­po­vi, a osim sa Đu­ka­no­vi­će­vim lju­di­ma, bio je na stal­noj ve­zi i sa jed­nim Dar­kom iz Šap­ca, ko­ji je za­po­slen u BIA. Ni­kad mi ni­je dao da pri­su­stvu­jem tim raz­go­vo­ri­ma i uvi­jek su se odva­ja­li da pri­ča­ju sa stra­ne – ka­že Po­po­vić.
Sin­đe­lić je jav­no pri­čao, ka­že ona, da je jed­no vri­je­me bio i ko­man­dant u Cr­noj Go­ri.
– Re­kao je da je 2000. go­di­ne bio ko­man­dant u ka­sar­ni u Ma­sli­na­ma i da iz tog pe­ri­o­da da­ti­ra­ju nje­go­ve ve­ze sa lju­di­ma ko­ji obez­bje­đu­ju Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. On je za te lju­de od­ra­đi­vao raz­ne po­slo­ve, a to je i re­kao jav­no ne­dav­no u me­di­ji­ma, i to ni­ko ni­je de­man­to­vao. Ja ni­ko­ga od tih lju­di ni­je­sam upo­zna­la dok smo bi­li u bra­ku. Sa­ša je jav­no go­vo­rio da mo­že u Cr­noj Go­ri da za­vr­ši šta ho­će i kad god ho­će, jer su nje­go­vi pri­ja­te­lji moć­ni i po­ve­za­ni sa lju­di­ma na vla­sti – tvr­di Po­po­vić.
U slu­žbe­noj za­bi­lje­šci, ko­ju je pro­sli­je­di­la „Da­nu”, Ma­ri­na Po­po­vić je pri­je dvi­je go­di­ne is­pri­ča­la ins­pek­to­ri­ma do de­ta­lja sve što je zna­la o ve­za­ma Sin­đe­li­ća i Val­te­ra.
– Kra­jem ju­la Sin­đe­lić je išao u Ru­si­ju, ni­je htio da mi ka­že ko mu je ku­pio avi­on­sku kar­tu. Vra­tio se sre­di­nom sep­tem­bra i ta­da ga je moj brat če­kao na aero­dro­mu. Sa­ša je pri­ve­den i po­li­ca­jac ga je pi­tao ka­ko je mo­gao da pu­tu­je kad je za njim ras­pi­sa­na po­tjer­ni­ca. On je ta­da na­sa­mo raz­go­va­rao sa po­li­caj­cem i od­mah je pu­šten, ni­je za­dr­ža­van. Ka­da sam ga pi­ta­la ka­ko je to mo­gu­će da ga ne uhap­se, re­kao mi je da ne mo­že sve da mi ka­že, ali da ako ikad do­đe po­li­ci­ja da ga tra­ži da ka­žem da ni­šta ne znam – pi­še u slu­žbe­noj za­bi­lje­šci.
Dok su ži­vje­li za­jed­no u sta­nu, tvr­di ona, a to je ka­za­la i po­li­cij­skim in­spek­to­ri­ma, Sin­đe­lić je po­sje­do­vao cr­nu ma­skir­nu uni­for­mu i dvi­je mo­to­ro­le.
– Stal­no je slu­šao ve­zu i šta po­li­ci­ja pri­ča pre­ko ve­ze. Sve­ga to­ga sam svje­dok – pi­še u slu­žbe­noj za­bi­lje­šci.
Po­po­vić do­da­je da je upo­zna­la i Bo­ži­da­ra Ba­ki­ća, po­ri­je­klom iz Da­ni­lov­gra­da, ko­ji po­sje­du­je sa­mu­raj­ski mač ne­pro­cje­nji­ve vri­jed­no­sti, star oko 13 vje­ko­va.
– On je po­ve­zan sa Sa­šom i tvr­dio je da ima ne­ki sa­mu­raj­ski mač ko­ji mno­go vri­je­di, a ko­ji je dr­žao u jed­nom se­fu u Ja­go­di­ni. Obe­ćao je Sin­đe­li­ću da će mu da­ti dio nov­ca ako us­pi­je da pro­da taj mač, za­to se i Sa­ša vr­tio oko nje­ga jer je ra­ču­nao da će do­ći do pa­ra – pri­ča Po­po­vić.
Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, Sin­đe­lić je pre­va­rio mno­ge lju­de i ni­je is­klju­če­no da je uci­je­njen.
– Ču­la sam da je uhap­šen u Cr­noj Go­ri zbog po­ku­ša­ja te­ro­ri­zma. Vje­ru­jem da je sve to ne­ka re­ži­ja, da ga je ne­ko pri­ti­snuo zbog mno­gih re­po­va ko­je vu­če iz pro­šlo­sti. U mno­ge je stva­ri uple­ten, si­gu­rna sam da je Sa­ša umi­je­šan u ne­što, ali pi­ta­nje za či­ji in­te­res jer se hva­lio da je go­di­na­ma ra­dio za Đu­ka­no­vi­će­ve lju­de – is­ti­če ona.
Ona ka­že da je pro­či­ta­la ime­na lju­di ko­ji su uhap­še­ni u Cr­noj Go­ri i da ni­ko­ga od njih ne po­zna­je.
– Sa­ša i ja ni­je­smo u kon­tak­tu od kra­ja 2014. go­di­ne, ali znam šta je sve ra­dio do ta­da. Ni­ko­ga od tih lju­di uhap­še­nih u Cr­noj Go­ri ne znam. Ni­ko od njih ni­kad ni­je do­la­zio kod nas ku­ći, ni­ti je Sa­ša po­mi­njao bi­lo ko­ga od tih li­ca – na­vo­di ona.
Sin­đe­lić je, tvr­di ona, odav­no po­ve­zan sa Val­te­rom iz Ru­si­je, ko­ji je pro­tje­ran iz te ze­mlje jer je po­ve­zan sa na­ci­stič­kim gru­pa­ci­ja­ma.
– Sa­ša je kod nas ku­ći do­vo­dio Val­te­ra i nje­go­vu su­pru­gu La­ri­su. Ne mo­gu da se sje­tim pre­zi­me­na. Kad sam sve pri­ja­vi­la, in­spek­to­ri­ma sam da­la bro­je­ve nji­ho­vih mo­bil­nih te­le­fo­na i to je sve la­ko pro­vje­ri­ti. Moj biv­ši su­prug je odav­no po­ve­zan sa tim čo­vje­kom i znam da mu je on upla­ći­vao no­vac ko­ji sam ja po­di­za­la dok smo ži­vje­li za­jed­no. On sa Val­te­rom sa­ra­đu­je pri­je ne­go što je me­ne upo­znao, a ja sam ga upo­zna­la kad ga je do­vo­dio kod nas ku­ći. Val­ter i nje­go­va že­na su pro­tje­ra­ni iz Ru­si­je kao na­ci­sti – is­ti­če Ma­ri­na Po­po­vić.
Sa Val­te­rom i Sa­šom su još odav­no po­ve­za­ni, ka­ko tvr­di ona, i ne­ki lju­di iz srp­ske taj­ne po­li­ci­je.
– Znam da je po­sto­jao plan, a za to su zna­la dva agen­ta srp­ske Bez­bje­do­no­sne-in­for­ma­tiv­ne agen­ci­je (BIA), da se Val­te­ru obez­bi­je­di ne­ki po­li­gon na Ta­ri. Ne znam što će im taj po­li­gon, ali znam da sam bi­la pri­sut­na ka­da je do­go­va­ra­no da to Sa­ša obez­bi­je­di. Ni­je mi po­zna­to šta se da­lje de­ša­va­lo i da li je taj plan spor­ve­den u dje­lo – is­ti­če ona.
D.ŽIV­KO­VIĆ


Osu­đen na osam i po go­di­na, ali pušten iz pri­tvo­ra

Ma­ri­na Po­po­vić tvr­di da je Sin­đe­lić osu­đen pra­vo­sna­žnim pre­su­da­ma na osam i po go­di­na ro­bi­je. Ka­že da je jed­na pre­su­da od se­dam go­di­na iz­re­če­na 2003. go­di­ne, a ti­če se kri­vič­nih dje­la u ve­zi sa oruž­jem. Dru­ga, od go­di­nu i po, iz­re­če­na je zbog raz­boj­ni­štva. O sve­mu to­me po­sje­du­je do­ka­ze ko­je je pre­do­či­la. Iako je osu­đen na to­li­ko ro­bi­je, ka­ko is­ti­če, Sin­đe­lić je pu­štan iz pri­tvo­ra.


Dikić potpisuje sporazum sa tužilaštvom

Bivši komandant Žandarmerije Srbije Bratislav Dikić, koji je osumnjičen da je sa Sinđelićem planirao teroristički napad na Crnu Goru uskoro će sa Specijalnim tužilaštvom potpisati sporazum o priznanju krivice, prenosi TVCG. Dikić je uhapšen na dan izbora sa još 19 osoba. Sumnjičio se da je organizator terorističkog napada, da bi tužilaštvo kasnije saopštilo da su organizatori dvojica Rusa.


Ži­vi u Bo­le­ču, ne smi­je da ide u Ru­si­ju

Val­ter go­di­na­ma una­zad ži­vi u Sr­bi­ji, a u Ru­si­ju ne mo­že da ide. Tu mu je i su­pru­ga. Ku­pi­li su ku­ću bli­zu Bo­le­ča, ta­mo ži­ve. Sve sam o nje­mu re­kla in­spek­to­ri­ma be­o­grad­ske po­li­ci­je još pri­je dvi­je go­di­ne, da­la sam im i bro­je­ve nji­ho­vih te­le­fo­na. Pri­ja­vi­la sam sve što sam zna­la o nje­go­vim i Sa­ši­nim kri­mi­nal­nim ak­tiv­no­sti­ma, ka­za­la je Po­po­vić.


Čud­na de­ša­va­nja na gra­ni­ci sa Cr­nom Go­rom

Go­di­ne 2014. Sa­ša je kre­nuo da pre­ve­ze ne­ke kom­ši­je do Cr­ne Go­re. Ta­da su ih za­u­sta­vi­li na gra­ni­ci, a on je ka­sni­je pri­čao da je po­bje­gao po­li­ci­ji jer mu ni­je­su da­li da uđe u Cr­nu Go­ru. Po­sto­ja­la je ne­ka po­tjer­ni­ca, na­vod­no, ali ni­je­sam si­gur­na da je sve to ta­ko bi­lo. Da li je po­bje­gao po­li­ci­ji ili su ga pu­sti­li da ode jer je po­ve­zan sa ne­kim lju­di­ma u Cr­noj Go­ri ni­kad ni­je htio da ka­že, na­vo­di Po­po­vić.


Pu­to­vao u Ukra­ji­nu, iako mu je za­bra­njen ula­zak

Iako je ob­ja­vlje­no da je Ukra­ji­na sta­vi­la Sin­đe­li­ća na cr­nu li­stu i da ga tra­že zbog te­ro­ri­zma on je, su­de­ći po ri­je­či­ma nje­go­ve biv­še su­pru­ge, ne­sme­ta­no pu­to­vao u tu ze­mlju. Nje­go­va biv­ša su­pru­ga do­sta­vi­la je „Da­nu” avi­on­sku kar­tu ko­jom se do­ka­zu­je da je on pu­to­vao u Ukra­ji­nu, iako mu je ta­mo za­bra­njen ula­zak. U toj ze­mlji, iako se na­la­zi na cr­noj li­sti po­li­ci­je, ni­je bio hap­šen.